Mojkovacka bitka

Austrougarske snage u mojkovackoj bici(62 i 53 divizija) brojale su oko 20 000 vojnika i 45 topova,dok su crnogorske snage(1 sandzacka divizija) raspolagale sa oko 6 500 vojnika i 25 topova.Crnogorske snage neposredno uoci bitke bile su rasporedjene na polozaju:Rakita-Mojkovac-Gornja Polja-Dobrilovina,dok se u Rejonu Stitavica nalazio Drobnjacki bataljon kao divizijska rezerva.
Delovi 62.austrougarske divizije bili su rasporedjeni na levoj obali reke Tare,a delovi 53.divizije na levoj obali reke Lepesnice.
Bitka je pocela 6.januara 1916.god.napadom snaga 53.divizije na predstrazne crnogorske polozaje,koji su se nalazili na Bojinoj njivi i Ulosevini.U zestokoj borbi,austrougarske snage su do kraja prvog dana uspele da potisnu crnogorske snage do Razvrsja.Po cici zimi i dubokom snegu,crnogorske snage su se pregrupisavale za odlucujuci kontranapad koji je usledio sutradan u ranim jutarnjim casovima.Kako su i austrougarske snage obnovile i pojacale napad,doslo je na Razvrsju do ogorcene borbe na bliskom odstojanju.Crnogorske snage:Kolasinska brigada u sadejstvu sa Uskockim bataljonom,koji je dejstvovao iz pravca Lisicine i 1. i 2. regrutnim bataljonima,koji su napadali iz pravca Rudnice,imale su zadatak da zadrze neprijatelja po cenu najvecih gubitaka.Naizmenicno su se smenjivali jurisi i ravnoteza snaga se odrzavala gotovo do podne.Tada je serdar Vukotic uveo Drobnjacki bataljon.Ove sveze snage su uspele na juris da zauzmu prednje neprijateljske polozaje na Bojinoj njivi,ali ubrzo su odbaceni.
U novom naletu ponovo zauzimaju Bojinu njivu i u sadejstvu sa ostalim snagama do 15 casova odbacile su neprijatelja na pocetne polozaje ne levoj obali reke Lepesnice.Austrougarske snage nisu mogle da se pomire sa time pa su jos 3 dana bezuspesno pokusavali da organizuju napade u pravcu Mojkovca.
Dok su se odvijale glavne borbe kod Mojkovca,austrougarska 209.brigada 62.divizije se prebacila preko Tare i pokusala da se probije u pravcu Bukove glave,ali ih je sprecila Bjelopoljska brigada.
U mojkovackoj bici Crnogorci su izgubili 205 boraca,dok je iz austrougarskih redova izbaceno preko 700 vojnika.
Svoje polozaje na mojkovackom ratistu 1.sandzacka divizija je drzala sve do 21 januara 1916 kada je kapitulirala Crna Gora i raspustena crnogorska vojska.
Isticuci izuzetnu strategijsku vaznost ove bitke,neki autori preteruju u oceni i proceni pa konstatuju da nije bilo mojkovacke bitke ne bi bilo Solunskog fronta.Od preterivanja se treba cuvati kao od vatre(Heraklit) iako je svakako,pobeda crnogorske vojske kod Mojkovca bitno doprinela ocuvanju srpskih snaga koje su bile odlucujuci faktor u proboju Solunskog fronta.