Zbog cega je rasformirana jedinica

Након 5. Октобра 2000 год. и увођења тројног руководства у МУП-у Србије, дошло је до ескалације тероризма на Југу Србије, у рејону Бујановца, Прешева и Медвеђе.

Албански терористи постављали су против-тенковске мине на путеве којим су се кретали припадници МУП-а Србије, који су били задужени за безбедност тог региона. Од постављених мина погинула су три припадника МУП-а Србије. После њихове погибије, највећи део припадника МУП-а, незадовољни условима под којима су обављали своју дужност, као и лошом командом руководећег састава, самовољно су напустили своје положаје и вратили се у своје матичне секретеријате. На положају је остао веома мали број припадника МУП-а, који нису могли да се супроставе далеко бројнијим албанским терористима.

Терористи су почли да се групишу, са намером да уђу у Бујановац и да тај регион на потезу са Прешевом и Медвеђом прогласе територијом Косова и Метохије, са крајњим циљем да и тај регион буде проглашен за независну државу.

Српски живаљ, настањен у Бујановцу остао је без икакве заштите. Народ је тражио оружје да би се самоорганизовао и супроставио терористима. Ситуација је сваким даном постајала све драматичнија. Коминистри МУП-а Србије који нису имали ауторитет потребан да би одговорно руководили МУП-ом, нису могли да организују одбрану Бујановца. Део старешинског кадра МУП-а Србије након 5-то октобарских промена није био расположен да професионално обавља високо ризичне задатке, као што је био сукоб са албанским терористима.

Ресор Државне Безбедности је у свом саставу имао Јединицу за Специјалне Операције – ЈСО. Јединица је тада бројала око две стотине веома добро обучених и опремљених припадника, са вишегодишњим искуством у сукобима са албанским терористима.

Државни врх, на челу са тадашњим председником државе Војиславом Коштуницом наложио је ресору ДБ-а на чијем је челу се тада налазио Радомир Марковић, да учини све што може у циљу заштите како првенствено Српског и Албанског живља на територији тог региона, тако и територије Србије.

Командант ЈСО-а је био пуковник Милорад Улемек, звани Легија. Пренет му је задатак, који је добијен од председника државе. Знало се да бројно стање јединице није довољно да се адекватно супростави далеко бројнијим снагама албанских терориста. Тога је био свестан и пуковник Улемек, али је без поговора прихватио задатак. Времена је било веома мало, ако га је уопште и било.

Пуковник Милорад Улемек - Легија издао је команду старешинском кадру ЈСО-а за убрзану припрему и одлазак у угрожени рејон. Сви припадници ЈСО-а безпоговорно су извршавали своје задатке. Није им то било први пут. Све су то били прекаљени борци, спремни да за свој народ и своју државу дају свој живот.

У борби са терористима до тада су живот изгубила 24 припадника јединице а много више их је било рањено. Јединица је увек извршавала најтеже задатке и никада нити иједан старешина, нити припадник јединице није одбио постављени задатак, ма колико он био ризичан.

За најкраће могуће време ЈСО је кренуо у својим борбеним возилима, праћени потребном логистиком ка Бујановцу. Са јединицом је кренуо и тадашњи начелник ресора ДБ-а генерал пуковник Радомир Марковић. Наређење председника државе се морало извршити по сваку цену. Нико у тим тренутцима не размишља о свом животу, већ само о томе дали ће бити на висини задатка, испунити своју заклетву, да брани и одбрани своју земљу.

У зору јединица је била пред самим улазом у Бујановац. Зауставила се да би се припадници обукли у заштитне прслуке и оружје ставило на „готовс”. Завладала је тишина у којој су се чуле само тихе комуникације преко радио везе и моћно брундање мотора борбених возила Хамера.

Јединица је кренула на положаје у сусрет терористима. Бујановац је био у саму зору аветињски пуст. Малобројни припадници ЈСО-а распоредили су се наспрам положаја албанских терориста, који су осим бројне надмоћи имали и боље положаје. Били су у рововима изнад Бујановца и имали изузетно добру визуелну контролу свега што се дешавало.

Командант ЈСО-а пуковник Улемек, организовао је тактичко покривање региона на начин да терористи нису могли да открију бројно стање јединице. Одустали су од свих намера, изгубили борбени елан, видевши наспрам добро опремљене и одлучне борце. Они су рекли да су се тактички повукли, а ми да су побегли .

Начелник РДБ-а генерал Радомир Марковић формирао је штаб од припадника, старешина МУП–а који се нису повукли. Пуковник Улемек је сместио део јединице на заслужени одмор. Обавештајци су прионули на задатак. Били су свесни да неће моћи дуго заваравати терористе са бројним стањем. Легија је телефоном позвао руководиоце оперативног састава МУП-а, изложио им тенутну ситуацију. Када су припадници службе МУП-а Србије сазнали да је у Бујановцу ЈСО, пристали су да се врате на своје задатке.

У следећих неколико дана бројно стање се вратило на старо. Безбедност грађана доведена је на ниво на којем је била и раније. Припадници полиције полако су преузели све своје обавезе.

У посету Бујановцу дошао је председник др. Војислав Коштуница. Народ га је дочекао са овацијама. Њихов председник их није оставио на милост и немилост терористима.

ЈСО је могла да се повуче назад у своју базу.

Поново и по ко зна који пут су доказали да нису преторијанска гарда Слободана Милошевића, већ високо професионална јединица, прожета патриотизмом, у циљу свог народа.

Јединица за специјалне операције је била једина опремљена по стандардима НАТО-а и једина која је могла у року од 24 часа да дејствује у било ком делу државе. Јединица је могла да уђе на Космет и супростави се тероризму. Управо је зато и уништена!!! Тренутна власт своју енергију усмерава на сатанизовање службе ДБ-а и нарочито ЈСО-а. То оставља простор непријатељским снагама да неометано делују.

Коме то одговара?

„Страни саветници“ и „домаћи експерти“ раде на уништењу Јединице. Осмишљена је игра са појединцима из ЈСО-а, ослањајући се на њихову војничку послушност.

У међувремену, Вук Драшковић је уз присуство екс министра војног Давинића, потписао споразум о преласку НАТО трупа кроз нашу земљу, преко путева и мостова које је српска сиротиња обновила после натовског жестоког, „милосрдног“ уништавања. Одобрење је било чиста формалност за НАТО трупе, а с наше стране нису постављени никакви услови! Споразум о проласку НАТО трупа не обухвата само копнени, већ ваздушни и водени простор наше земље. Према том споразуму њихови војници не одговарају нашим правосудним органима ни за какво кривично дело. Кад се дигну НАТО авиони, или кад пролазе њихове трупе и моторизоване јединице, целокупни саобраћај на том правцу се зауставља, све док они не прођу. А могу да пролазе сатима и данима.

Постало је јасно због чега се ужурбано разбијала наша војска и због чега је расформирана Јединицa за Специјалне Операције. Јер НАТО војска у својој близини не трпи другу (непријатељски расположену) војску, а са Јединицом за Специјалне Операције је већ имала непријатељских сусрета.

Спрема ли се нама протекторат или окупација са неком „међународном“ војском да нас попут оне у БиХ, „чува и штити“?